Pokrajinski sekretar za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine dr Slobodan Puzović je rekao da resorni sekretarijat, koji je u više segmenata odgovoran za održivi razvoj Vojvodine, podržava ovaj IPA projekat, smatrajući da je od suštinskog značaja za stanovnike, jer pomaže lokalnim samoupravama u pograničnom pojasu da aktiviraju i usklade svoje prostorno-planske kapacitete i resurse.

"U ovom projektu urađena je analiza sa socijalnog i ekonomskog stanovišta lokalnih samouprava na severu Bačke i Banata, u pograničnom delu prema Mađarskoj. To isto uradio je i mađarski partner sa svoje strane granice. Kroz te analize, metodologija prostornog planiranja u lokalnim samoupravama će biti usklađena sa obe strane granice. To će u narednom periodu omogućiti zajedničko konkurisanje za međunarodne projekte," naglasio je dr Slobodan Puzović.

O tome koliko je prekogranična saradnja između Srbije i Mađarske važna za društveno-ekonomski razvoj Vojvodine govorio je pokrajinski sekretar za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Branislav Bugarski.

"U periodu od 2014. do 2020. godine očekujemo od 60 do 70 miliona evra na raspolaganju i utoliko je važnije da Vlada Vojvodine svojim finansijskim kapacitetom podrži one organizacije: direktne i indirektne budžetske korisnike koji učestvuju u tom programu. To znači da, kada vam se odobre određena sredstva od EU, i dalje morate da obezbedite učešće od 15 odsto, kao i sredstva kojima ćete da predfinansirate realizaciju određenih aktivnosti. Upravo to Vlada Vojvodine radi sa godišnjim volumenom od oko 3 miliona evra", rekao je Bugarski navodeći da je zbog takve politike podrške na teritoriji Vojvodine najveća apsorpcija sredstava iz evropskih fondova, koja, kako je rekao, prelazi 90 odsto za projekte odobrene od strane EU.

Uvodno obraćanje na radionici imao je direktor JP „Zavod za urbanizam Vojvodine“ Vladimir Zelenović, koji je ukazao da ovakvi projekti doprinose prostornom planiranju i razvoju mikro-celina, kao što su pogranične oblasti koje su , uglavnom, manje razvijene.

U toku radionice govorilo se o ostvarenim aktivnostima na projektu. Analizom ekonomskog i socijalnog statusa marginalizovanih naselja u pograničnim oblastima AP Vojvodine obuhvaćeni su različiti aspekti, kao što su zaštita prirode, urbani, ekonomski, ekološki razvoj, te razvoj turizma, kao i upravljanje infrastrukturom. Ovi segmenti analizirani su u Zapadnobačkom okrugu (Grad Sombor i16 naseljenih mesta), Severnobačkom okrugu (Grad Subotica i 19 naselja) i opštinama Kanjiža (13 naseljenih mesta) i Novi Kneževac (9 naseljenih mesta).

CODEX projekat ima za cilj da prevaziđe nedostatke u oblasti metodologije prostornog planiranja sprovođenjem istraživanja i pripremom trening materijala i akcionih planova za naredni programski period 2014-2020. Na radionici su svoja iskustva preneli i eksperti iz oblasti strateškog i prostornog planiranja Deneš Tapasto (Dénes Tapasztó) i Robert Tot (Róbert Tóth), eksperti Univerziteta u Segedinu, kao i Tamara Zelenović Vasiljević i Vladimir Pihler, predstavnici Zavoda za urbanizam Vojvodine.