• Радно време: Пон - Пет: 7.30-15.30

  • Број телефона: +381 21 529 444

  • Контакт адреса: zavurbvo@gmail.com

Архива вести

Интервју: Владимир Зеленовић, директор ЈП Завода за урбанизам Војводине

ЈУБИЛЕЈ У ЗНАКУ РЕГИОНАЛНОГ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА АПВ

Завод за урбанизам, у различитим облицима организовања, постоји у АП Војводини од 1950. године, што значи да ће ускоро обележити велики јубилеј – 60 година рада.

 

nin

Током тог дугог периода, неколико пута је мењао име, али и начин финансирања – до 1964. године био је буџетска институција, а од те године је, решењем Извршног већа Војводине, Завод почео да се финансира по принципу оствареног дохотка. Од тада, Завод интезивира рад на изради урбанистичке и просторно-планске документације за велики број насеља и општина у Војводини и почиње интезиван рад на изради студија и пројеката у области вододснабдевања насеља, водовода и канализације као и израду одлука о уређењу грађевинског земљишта у градовима и општинским центрима. Укратко, Завод се профилише као покрајинска установа која врши делатности и послове од посебног друштвеног интереса. Нови Статут Завода који је донет 1977. године први пут дефинише и научноистраживачки рад као делатност Завода.

  Под садашњим називом, Завод за урбанизам Војводине послује од 1980. године. Девет година касније, постаје друштвено предузеће, и као такво ради све до 2002. године. У том периоду Завод је урадио велики број планова и студија за скоро све општине у АП Војводини, Регионални просторни план АП Војводине и више просторних планова заштићених природних добара у АПВ, а такође и неколико планова на Косову и Метохији. Због неопходности да се прате и проучавају промене у простору АП Војводине, да се прати спровођење Просторног плана Републике Србије у АПВ и да се изврше припреме за израду нових просторних планова од интереса за Покрајину, у складу са новим уставним надлежностима покрајине у области урбанизма, планирања и уређења простора, Скупштина АПВ је на седници од 27. јуна 2002. године донела одлуку да се друштвено предузеће Завод за урбанизам Војводине, трансформише у Јавно предузеће. Тиме су створени услови за трајно обављање стручних послова из области урбанистичког и просторног планирања, уређења простора и насеља од стратешког значаја за Републику и Покрајину као и за обављање стручних послова за оне општине у Војводини које ће те послове, својим одлукама, да повере Јавном предузећу Завод за урбанизам Војводине.

А о томе на којим је пословима Завод био ангажован и шта је све урадио од 2002. до 2010. године, и о томе које су се битне промене догодиле у Заводу, директор дипл. инж. машинства Владимир Зеленовић каже:
- За протеклих осам година, Завод је урадио и уговорио израду просторних и осталих планова за 37 општина у АПВ, пет просторних планова подручја посебне намене заштићених природних добара, неколико инфраструктурних коридора, четири капиталне студије и велики број урбанистичких планова.

Пошто су вам поверени послови од стратешког интереса за Покрајину, да ли сте ваше пословање ускладили са међународним стандардима квалитета?
- Једна од веома важних одлука коју је руководство ЈП Завод за урбанизам Војводине донео 2006. године је да приступи увођењу ИСО стандарда менаџмента квалитета управљања. Ове године је урађена трећа ресертификација и могу да кажем да је постигнут огроман напредак у спровођењу процедура у пословању и да је добијањем ТУВ менагмент ИСО 9001 сертификата, Завод показао способности пословања по критеријумима европских стандарда. Завод ће у току 2010. године реализовати започет пројекат увођења стандарда система заштите и безбедности информација ИСО 27001. Сигуран сам да ће врло брзо доћи време када ће на тржишту моћи да послују само оне компаније које ће своје пословање моћи успешно да воде, само уколико буду пословале по међународним стандардима који важе у развијеним земљама Европске уније. А наш Завод је већ сада спреман. Други значајан корак напред, учињен је 2008. године када је руководство ЈП донело Одлуку да аплицира на два међународна пројекта и да на тај начин Завод уђе у ону малу групу предузећа из Србије, која учествују у међународним пројектима. Реализација тих пројеката, који су везани за реку Дунав и реку Тису се успешно спроводи.

Да ли је то био почетак међународне сарадње Завода?
- Међународна сарадња Завода почиње много раније. Далеке 1972. године Завод је потписао основни уговор о пословно-техничкој сарадњи са Институтом за уређење простора ''Ватти'' из Будимпеште. Такође, имао је добру сарадњу са Институтима за урбанизам у Темишвару, Прагу и Братислави и са Високом техничком школом у Бечу. У периоду од 1972. до 1983. године урађено је неколико пројеката као што је концепција просторног уређења Југословенско- Мађарских пограничних рекреативних подручја, заједничка концепција просторног уређења Југословенско-Мађарског пограничног подручја и сл.

У ком правцу ће се одвијати даља међународна сарадња Завода?
- Управо ових дана, заједно са мађарским партнером, предали смо два велика и значајна пројекта у оквиру И позива ИПА- прекограничне сарадња са Мађарском и надамо се да бити прихваћени, јер су припремани веома студиозно. Сматрам да је неопходно да сада, док смо у ''чекаоници'' за пријем у чланство ЕУ, кроз ове прве пројекте научимо све што је везано за процедуре које морају да се поштују. Уколико желимо да будемо успешни у периоду када нам постану доступна знатно већа средства из фондова ЕУ, за изградњу инфраструктурних коридора, индустријских зона, спортско-рекреативних центара, наш Завод ће имати значајне референце.
Имате ли кадровске потенцијале који могу да одговоре високим захтевима ЕУ, и уопште – колико Завод улаже у кадрове?
- Сигуран сам да ће мултидисциплинарни тим млађих инжињера из Завода, који води ове послове, успети да савлада све препреке на том путу, и да на тај начин обезбеди један значајан извор финансирања Заводу у годинама које долазе.
Као човек са великим искуством у привреди, веома добро знам да је најбоља инвестиција која сигуно доноси већи профит компанијама, улагање у стручно усавршавање људи. Завод је и у предходном периоду издвајао средства за те намене. Ја ћу као директор наставити ту праксу, предложићу да се у наредним годинама издвоје знатно већа финансијска средства којима ћемо подстаћи све запослене да наставе школовање и завршавање мастер и докторских студија. Такође ћемо подржавати стручно усавршавање када је у питању рад на рачунарима, похађање курсева страних језика и усавршавање у примени најновијих технологија у области просторног и урбанистичког планирања. Све то наравно подразумева и стално улагање у набавку најсавременије опреме, нових софтвера и слично.

Како је у Заводу протекла пословна 2009. година? Да ли сте задовољни резултатима рада?
- Веома сам задовољан оним што смо урадили у 2009. години. Велики број просторних и урбанистичких планова које смо уговорили на тржишту, налазе се у завршним фазама. Уговорени послови за Оснивача по програму за 2009. годину теку по уговореној динамици. Мали застој смо имали у току доношења новог Закона о планирању и изградњи који је донет 11.септембра ове године и који је прописао да се постојећи просторни планови морају усагласити са одредбама новог Закона, као и да се за насељена места која су административна седиста општина, морају урадити планови генералне регулације, а све то је орочено на 18 месеци од датума доношења новог закона. Од послова за Оснивача у току је израда три просторна плана заштићених природних добара и два значајна просторна плана инфраструктурног коридора који су од стратешког интереса за АПВ и убрзавање привредног и сваког другог развоја великог дела АПВ. И на крају, један од најзначајнијих просторних планова за који је Завод радио у последње две деценије је нови Регионални просторни план АПВ. Радови на припреми за израду новог капиталног просторног плана су започели у овој години.

Који су кључни планови Завода за 2010. годину?
- 2010. година биће у знаку израде Регионалног просторног плана АПВ. Веома је добро процењен моменат доношења одлуке од стране Скупштине АПВ о изради овог Плана, с обзиром да је израда новог просторног плана Републике Србије у завршној фази и по предвиђеној динамици, овај документ биће усвојен у току другог квартала 2010. године. Управо то је и тренутак који се поклапа са временом завршетка прве фазе Регионалног просторног плана АПВ (концепта плана ), и почетком израде Нацрта истог, што гарантује потпуну усклађеност ова два најзначајнија Плана Републике Србије. Новим законом прописано је усаглашавање постојеће планске документације, и то за наш Завод, наравно и за остале заводе у Републици, доноси десетине нових значајних послова који, са пословима које већ имамо уговорене, значи пуно посла за наредних неколико година. Када томе додамо и почетак посла на изради Просторног плана подручја посебне намене коридора седам (реке Дунав), чији је носилац Репуличка агенција за просторно планирање, са којом имамо одличну сарадњу, имамо пуно разлога да будемо задовољни.

Да ли ћете поменуте послове радити сами, или у сарадњи са урбанистичким предузећима општина у Војводини?
- Ми у Заводу не сматрамо да све те послове треба да радимо сами. Један број општина у АПВ има веома добре урбанистичке заводе које су саме основале. Један број општина је основало своје дирекције и јавна предузећа који можда у овом тенутку нису сасвим оспособљени да самостално обављају одговорне послове просторног и урбанистичког планирања, и њима би наша помоћ бити драгоцена. Сматрамо да је управо сада тренутак да се реализује једна добра идеја, стара неколико година, која подразумева успостављање мреже институција и установа које ће се на територији АПВ бавити овим друствено одговорним послом. На челу једне такве сложене организације био би ЈП Завод за урбанизам Војводине који већ скоро 60 година обавља послове просторног и урбанистичког планирања као послове од посебног највишег друштвеног интереса. Све значајне планове у АПВ - регионалне, планове посебне намене, просторне и остале планове општине, уговарао би Завод који би био и носилац посла. Општински заводи, дирекције и јавна предузећа каја су основале Опстине у АПВ, посебним споразумом са Заводом радили би, у оквиру тих споразума, све послове за које су оспособљени, кадровски и технички, а који се односе на територију њихове општине.На тај начин, они би постепено економски јачали што је предуслов за долазак квалитетних кадрова и набавку савремене опреме.
С обзиром на огромну документациону основу којом Завод располаже и на најсавременију опрему коју имамо, као и на 25 стално запослених лиценцираних инжењера са више деценија искуства на овим пословима, били бисмо сигурни да би овај изузетно важан посао у АПВ био урађен на највишем нивоу. У супротном, дозволити да ове значајне послове на изради веома сложених послова просторног и урбанистичког планирања раде доо са једним или два лиценцирана инжењера који не познају добро све специфичности АПВ, сигурно би било погрешно. А грешке у просторном и урбанистичком планирању и уређењу простора су недопустиве из простог разлога што исправљање таквих грешака или није могуће, или траје деценијама.

Како оцењујете сарадњу са Владом Покрајине Војводине и ресорним секретаријатима, а како сарадњу са локалним заједницама?
- Желим да истакнем да је сарадња са Владом АПВ, Скупштином АПВ и свим секретаријатима, а посебно са Секретаријатом за архитектуру, урбанизам и градитељство, на највишем нивоу. Веома блиску и свакодневну сарадњу имамо са Новосадским универзитетом, са свим општинама у АПВ, са Заводом за заштиту природе, Инжењерском комором Србије, Заводом за заштиту споменика културе, МУП-ом, војском и свим осталим институцијама на покрајинском и републичком нивоу. Свакодневну комуникацију имамо са великим бројем домаћих и страних инвеститора који су веома заинтересовани за улагање у АПВ, којима дејемо потребне информације о локацијама за које постоји урађена просторно-планска документација, повезујемо их са локалним самоуправама и регионалним развојним агенцијама.

 

logo cir

Урбанистички завод АП Војводине основала је Народна скупштина АП Војводине 1950. године као установу од покрајинског значаја

Адреса

Железничка 6/III, 21101 Нови Сад

+381 21 529 444

zavurbvo@gmail.com

Пон - Пет: 7:30 - 15:30

Тренутно на сајту

Ко је на мрежи: 69 гостију и нема пријављених чланова