Циљ доношења Регионалног просторног плана је и дефинисање планских начела и критеријума за рационално коришћење и очување пољопривредног земљишта, водних и осталих природних ресурса, као и обезбеђивање просторних услова за развој, изградњу и реконструкцију регионалних инфраструктурних система. Овим планом се развија мрежа насеља, активира територијални капитал и потенцијали неразвијених подручја за развој, размештај индустирје, пољопривреде, грађевинарства, шумарства, енергетике, туризма и других делатности.
Сврха му је да подстакне регионалне специфичности и јачање регионалног идентитета, али и утврђивање мера и просторних услова за саобраћај, економску, социјалну и еколошки одрживу интеграцију планског подручја и ширег окружења. Такође се утврђују мере за заштиту и унапређење животне средине, природних и културних добара, те већег нивоа конкурентности и ефикасности.
Уводно излагање имала је Душанка Д. Сремачки, покрајински секретар за архитектуру, урбанизам и градитељство, која је истакла значај доношења ове одлуке у чињеници да је последњи просторни план за АПВ донет још 1978. године и примењивао се све до 1991. године. Паралелно са израдом Рагионалног развојног плана Републике Србије покренуће се израда таквог документа за АПВ, како би се интереси и питања од просторног значаја за просторни развој АПВ у оквиру Републике Србије истовремено разматрали и усаглашавали. Тако ће просторни регионални план АПВ бити донет након доношења републичког плана. Душанка Д. Сремачки је истакла да ће се овим документом створити планске претпоставке за реализацију више значајних циљева од интереса за развој АПВ. Територију АП Војводине карактеришу значајне разлике у развијености делова територије.
Реч је о концентрацији становништва и привредних активности у урбаним центрима и депопулизацији и сиромаштву у руралним и рубним подручјима које су последица драматичних догађања од 1991-2000. године. Циљ је да се обезбеде услови равномерног регионалног развоја на принципима одрживог развоја. АПВ је претежно рурално подручје и циљ је активирати га, оживети села кроз њихову интеграцију са окружењем и функционално повезивање са градовима и урбаним центрима, који треба да буду мотори развоја Војводине. У АПВ, као и у целој Србији, присутна је централизација функција у урбаним центрима, што за последицу има проблеме у њиховом функционисању. Циљ је да се мерама децентрализације спречи претерана концентрација индустрије, администрације и осталих финкција у градовима,да се обезбеде бољи услови за живот становништва на селу и мањим насељима и спречи миграција становништва из села у градове. АПВ располаже богатим хуманим и територијалним капиталом, што омогућава подстицање развоја урбаних центара, јача територијални капитал и ствара услове за повећање запослености, унапређење знања и примену нове технологије, развој нових обновљивих извора енергије, затим обезбеђење услови за рационално коришћење необновљивих природних ресурса, те да се на тај начин обезбеде планске претпоставке усаглашавања интеграције АПВ у њено окружење. Те планске претпоставке подразумевају повезивање и умрежавање са градовима и регионима у Републици Србији, повезивање са ширим окружењем, успостављање прекограничне и регионалне сарадње и отварање пројектних линија за које се очекује могућност финансирања из предприступних фондова ЕУ.
Министар Оливер Дулић је навео да је у току израда Просторног плана Републике Србије, који ће бити упућен Народној скупштини у фебруару или марту наредне године, као и то да ће са њим бити усаглашен и регионални просторни план Војводине.
