Покрајински секретар др Слободан Пузовић истакао је да је реч о изузетно важном документу, те да се путем презентације 28 радних зона у 18 општина и градова на територији наше покрајине, жели повећати конкурентност тих локалних самоуправа. 
Др Пузовић је казао да ће заинтересовани за потенцијале неке од понуђених радних зона, ускоро и на интернету моћи да дођу до свих неопходних информација – од просторно планских пројектних докумената до инфраструктурне опремљености, па чак и да ли на том простору постоји неко заштићено културно или природно добро или да добију информацију о власништву , те степену изграђености дате радне зоне или неке парцеле унутар ње. Како је нагласио, неопходно је да локалне самоуправе понуде своје радне зоне, односно да потенцијални домаћи и страни инвеститори, те грађани буду упознати какве им се могућности нуде за отварање нових постројења и нових радних места. Наглашено је да локалне самоуправе треба да покажу иницијативу за активно укључивање у борбу за део глобалног капитала, те као иницијатори и креатори процеса економског развоја. Ова база података је урађена квалитетно и биће стално ажурирана новим подацима.
„Кроз израду ове студије фаворизовали смо општине које озбиљно раде на формирању радних зона, које улажу у њихово инфраструктурно опремање. Суштински је битно да наставимо даље да ово реализујемо, јер бисмо хтели да и остале општине, које имају на десетине радних зона које су само „виртуелне и фиктивне“, стратешки се определе према овом послу а ми ћемо им бити партнери и помоћи у томе," истакао је др Пузовић. Навео је и да је изузетно важно да радне зоне буду формиране у складу са законом и процедурама, те да не ничу на неким неусловним местима и тако угрожавају животну средину. Допринос ресорног секретаријата кроз ову студију огледа се и у одрживом развоју Војводине, односно усклађивању економског развоја са очувањем животне средине", нагласио је ресорни секретар. 
Владимир Зеленовић, директор ЈП Завода за урбанизам Војводине истакао је да је ова студија рађена целе прошле године. Завод је обрађивач података и на крају 2013. године дошло се до завршетка прве фазе овог документа. У 2014. години, наставило се са активностима на анализи нових података које достављају локалне самоуправе и ушло се у другу фазу. Према речима директора Зеленовића, када се почело са радом на студији добијени су подаци за 300 радних зона из 45 општина и градова Војводине. Анализом података утврђено је да је реч о непотпуним подацима. Завод је на квалитетан начин обрадио 28 радних зона у 2013. години, а у овој години очекивања су да ће бити обрађено још 30 радних зона.
Студија је рађена у најсавременијој дигиталној технологији у ГИС окружењу, са пратећом базом просторних података која ће бити доступна корисницима: државним органима, институцијама, инвеститорима и грађанима. Између осталог, то су подаци о изграђености и слободним површинама за изградњу, власништву, планираној намени (производња, складиштење, трговина), урбанистичким параметрима за изградњу и инфраструктурној опремљености. Општи циљ студије је да помогне у убржој реализацији одрживог, привредног и друштвеног развоја у нашој покрајини, а основни да покаже како са адекватном базом података најбрже доћи до локацијске и грађевинске дозволе. Детаље о употреби овог документа образложила је помоћник директора ЈП Завода за урбанизам Војводине Јасна Ловрић.
